KLADIM SE U NOVČIĆ OD PET PARA DA...

Svaki put kada prođem pored #sephora senki za oči prvo čujem ’škljoc’, a zatim vidim sebe kako zadovoljno trljam ruke – evo meni moje zgodne instagram fotkiceeeee, pa lepo prionem na sređivanje i sva ponosna završim upload sa tagom  #SephoraEyeShadow. Hajde, sada, draga, reci ti meni – PLEASE, PLEASE, PLEASE- zašto je to tako i molim te, objasni mi, zašto praviš fiestu – YES, YES, YES - kada dobiješ ili kupiš još jednu? Samo nemoj da to što kažeš liči na recenziju, OK?

Kladim se u novčić od pet para da vas nije briga šta ću sad napisati, ali da umirete od želje da čujete koliko košta. Senka. Naravno. Reći ću, ali na kraju...

U stvari, hoću da kažem da, ukoliko vas baš ne zanima to kako me Sephorine senke za oči podsećaju na mirišljave gumice zbog čega se jedva uzdržim da ih ne gricnem kada ih stavim na dlan i što me oduševljavaju bojama (bude želju da se latim slikarske četkice i upotrebim ih za akvarel umesto za šminkanje), decidirano odbijate da čujete traktat o predivnim svilenkastim teksturama,  nikako ne biste da me slušate kako religiozno besedim o kvalitetnim pigmentima (kakvu boju vidite u kutijici takva će biti i na vašim kapcima), pa ni da čujete priču o tome koliko su izdašna pakovanja, ambalaža praktična a moderno dizajnirana, sve u svemu, kako su idealan poklon za rođendan, onda samo malo skrolujte stranicu i Voila:
evo cene  1.120 dinara....zadovoljni? E, sad, da li  je na nekom letnjem sniženju? Hm, ne znam. Jesam li vam rekla da je moj favorit lime zelena nijansa? I ružičasta? I, da - bla, bla, bla...

EVO VAMA SVE ZVERKE OVOG SVETA, A VI MENI DAJTE KAPETANA FLINTA, iliti kako da se našminkate za sastanak sa bivšim

Šetam gradom, grickam čokoladne bombone iz Soko Štarka, gledam izloge i razmišljam da li svi potencijalni kupci znaju šta znači natpis Spring/Summer 2016, tutnut u ugao, vidim, uglavnom dole desno, u većini prodavnica, kad stiže SMS od mog bivšeg (frajera, dečka, ljubavnika, whatever). Zaledim se u mestu, smesta. Zar ga nisam blokirala na svim društvenim mrežama, takoreći potpeticama zatisnula i najsitniju virtuelnu rupicu da ne može do mene? I gle sad, probila se jedna retro poruka i sletela u žuti file mog pametnog telefona. Pa, baš lepo! Zagrizem onu čokoladnu bombonu do bola i otvorim fasciklu, a tamo me sačeka poziv za kaficu, odmah sada. Počnem da se smejem. Ništa se nije promenio, kapiram kako misli da sam ona stara, nepodnošljiva i nepredvidiva, i odlučim da se za sat vremena vidim sa ovim vanzemaljcem. A onda, odradim proveru od glave do pete i zaključim da nisam baš u reprezentativnom stanju i krenem, tutanj, kući sa namerom da: za petnaest minuta operem kosu, napunim kadu, opustim se u čarobnoj mirišljavoj kupki, namažem telo parfimisanim losionom i bademovo ulje utrljam u pete, a zatiim u narednih pola sata namažem nokte, uvijem lokne, izaberem wow odevnu kombinaaciju, savršeno donje rublje, našminkam se, prsnem ’parfem ubicu’ na dekolte, obučem se i lagano se njišući na potpeticama spustim do taksija i mirna kao kockica leda stignem na date.

Ovaaaaj, Slavče, jesi li ti luda? Nije da se radi o nemogućoj misiji, ovakve situacije su dobro poznate svim pripadnicama lepšeg pola, ali, da li ti to treba? Odnosno, vidim li ja to želju da vratiš planetu koju godinu unazad, sve pedalajući u štiklama? Ah, ne curo, obratim se dragoj sebi, ti si dama u patikama, zvanično od kada ih je Lagerfeld iskombimovao sa Chanel kreacijama. I dobacim, dok se muvam po kući u potrazi za starkama, kako ono beše, šta si naučila? #relax#chillin, taaaaako je, ajmo sad da budeš paketić iznenađenja. Okrenem se po trpezariji i na stolu fokusiram moju zvezdu: „L’Oreal Paris Red Carpet“, maskaru.

Milinica i divotica. Jer, zašto? „Because I worth it“! Otvorim kutiju i pogledom preletim po mini katalogu. Piše: „Red Carpet Superstar maskara sa podlogom za volumen i push – up četkicom koja produžava vaše trepavice do ekstrema (pomislim kako mi upravo ovo treba, za trep, trep komunikaciju, jer bivšem nemam više šta da kažem). Upotpunite superstar look ajlajnerom, bla,bla (ovo preskačem, nemam vremena da se time bakćem sada, hoću da se preostalih pola sata vrzmam po instagramu).

OK, to je moj kec iz rukava. Vratim katalog u kutijicu, smestim se udobno na stolicu, dohvatim svoje ogledalce i veštim pokretima ruku nanesem maskaru u dva sloja (prvo primer, naravno), zadovoljno zazviždućem, popravim rep, zategnem malo teksas haljinicu koju sam imala na sebi, nalaktim se na sto, prekrstim noge i krenem da surfujem po internetu, da ubijem vreme, jer, tuđe me Zverke ne zanimaju i nisam ja Keri i nije moj život copy paste tuđih ljubavnih priča. Ja hoću Kapetana Flinta!

Riđokosog riďobradog gusara za koga bih na usne, istog momenta, nanela ruž u koralnoj nijansi toliko jakoj da ostane trag na kašičici sa kojom zajedno jedemo kolač od limuna, koji sam sama napravila, dok ga nerviram - prskam ga parfemom „Gucci Flora “ iz limitirane serije kojim ova kuća slavi 50 godina postojanja.

 

Da li je to ljubav? I kako je bilo? Na sastanku sa bivšim? Sećam se samo da sam se borila sa trepavicama – imala sam trip da su toliko dugačke i teške da će mi otpasti i uleteti u kafu.